"...Godinama sam Mudrace
 lakomisleno trazio po izgledu,po
 dugim noktima,ili sedim bradama,
a oni su mi preruseni u piljarice i
 kocijase,jos odavno negde usput
dosapnuli tri najvece svetske
mudrosti ..."

Samo da smo mi zivi i zdravi ..

Sve u svoje vreme ..

Jesi ili nisi ?


(Odlomak iz knjige "Dodir svile")

Malo dobre volje

Grad krklja od vreline. Ropće, guši se, suv je kao sitan pesak pustinje. I on je pustinja. Ljudi ne gledaju jedni u druge. Prolaze sporo, cipele im se lepe za rastopljeni asfalt. Gledaju pravo. Ne čuju ništa. Ne vide nikoga. Beograd je mrtav na plus četrdeset. Toliko su nam priznali. Da ne bi uveli vanredno stanje. A ima i pedeset. Milion, u glavama. Put u središte Sunca. Gori brod. Nema spasa.

Gumeni je stajao oslonjen na pult davno zatvorenog kioska za meso, mesne prerađevine i ostale prehrambene proizvode ispred Bajlonijeve pijace. Sa flajkom piva, normalno. Već vrućeg ko pišaćka. Beskoristan hlad limene nasteršnice sekao mu je ogrubelu facu negde posred lica. Ožiljak koji mu se od oka protezao ukoso ka levom uvetu, zarađen od noža onog pijanog debila Zareta što se već tri godine ladi u čamovini u Resniku ili Ripnju, jebem li ga, pulsirao je crveno, kao da će se svakog momenta rastvoriti i unakaziti mu ionako groznu facu. Gumeni je bio besan.

- Zadnje je vreme došlo, klinac! Zadnje!!!

Pola flaje je otpio u jednom gutljaju. Znao sam da treba da ga pustim da se izbesni. Nikad nije moglo drugačije. Znam neke koji su pokušali da mu upadnu u reč. Da, Gumeni je bivši bokser. Šampion u velteru. Brzanac. S krošeom iz lakta.

- Matori je, bre, bio ko onaj s Šetača. Cilindar, štap i... znaš te fore. Dođe mi jutros i kaže: gosn Gumeni, je l' biste vi meni pomogli da raščistim podrum, imam nekog krša tamo, plaćam u dinarima... Mislim se, ovaj je skroz lud, po ovoj vrućinčini bi da čisti podrum, kažem dobro, to će da bude dvaes' evra, može i dinari, 'ajde...

Vidim Gumeni spušta ton, i njega pritisla vrelina, dahće kao da je tona života na njega legla.

­ - Ajde, matori, nemoj da mi rikneš sad, polako...

­ - Šta polako, mamu li mu gospodičićku...

Ožiljak mu se ponovo zacrvene i on opet poče da sipa nestandardni repertoar psovki, uključujući sve članove uže familije, rođake po bočnoj liniji, Boga je pomenuo dva tri puta, neke svece još, nisam upamtio sve... A onda je opet potegao iz flaje, sada manje, i nastavio.

­ - Nismo otišli daleko, tu dole u Braće Baruh. Zgrada, jebote, samo što se ne stropošta. Zidovi oguljeni k'o poster s bandere. Al' vidi se da je nekad bila buržujska. Uđemo u podrum, a tamo lepo 'ladnjikavo, malo smrdi na memlu al' rek'o bi čovek i nije strašno k'o što spolja izgleda, i... kako tad nisam ukapir'o, pizda mi materina glupa, kreten najobičniji....

Gumeni opet zapenio, žile na vratu bi napolje, vidim neće na dobro, vrućina je, brate. Žestoka. A i moja mu faca mnogo blizu.

­ - Čekaj, matori, idem po dve flajke. 'Ladne.

Nije mrdnuo dok se nisam vratio. Samo se ona senka malo pomerila na dole i zaklanjala mu skoro celo lice. Vidim smirio se. Bar malo.

­ - Ajd' živeli, dečak.

Tako me zvao samo kad mnogo popije. To je bilo nekako intimno, on bi sam rekao pičkasto, ali je značilo da ga je nešto debelo protreslo. Obično je to bila cuga. U Žutom, tamo negde oko tri, pola četiri ujutru. Ali ovo nije bio Žuti, i bilo je jebeno vrelo popodne, i on je bio na radnom mestu šljakera za poneti, i uopšte mi se nije sviđalo kako se stvar odvija...

­ - U toj rupčagi od podruma vodio me kroz neke mračne hodnike, a onda je otlključao jedna metalna rešetkasta vrata i upalio svetlo. Sijalica od jedno dvaes' sveća, gola onako, dole tepih k'o iz kontejnera, neki kauč iz rata, ne ovog, nego onog, pravog, crno beli televizor, rasklimani krevetac, rešo... Jebem ti, dečak, mirisalo je kao da je neko bio tu pre pet minuta. Samo ja nisam mislio... Ma, šta kurac, čime ja i imam da mislim...

E, jebiga, sad će opet da počne da drami, pomislio sam. Ali nije. Nastavio je mirno. Mnogo mirno po mom ukusu.

­ - Čuješ njega: tu su neki Cigani živeli do skoro, pa su sad dobili stan, i ja sam rešio da raščistim malo ovaj krš što su ostavili, evo gore čeka kamion... Ništa, uzmem ja da teglim, prvo neki orman, mali, sve onako malo, ko da se skupilo na toj 'ladnoći dole, lagano k'o perce. Crvotočina, šta li. I dok sam utovarao u kamion, onaj mazgov za volanom sedi i čita novine, ne jebe dva posto da mi pomogne, mog'o je matori i njemu dvaes' evra pa da zajedno... onaj orman se otvori i iz njega počeše da ispadaju stvari, pantalone, neke haljine, stare cipele, ma svašta. Ja ga pitam šta je ovo, a on će: ma sve su ostavili, da ih ne podseća, da u novi stan uđu s novim stvarima... I ne mislim ja ni na šta, samo na te jebene evriće, dinare, šta god. Ne mislim...

Zastao je, otpio neki gutljaj (još je bilo fino 'ladno, taman) i nastavio još tiše, toliko da sam morao da mu se sasvim približim i osetim pomešan miris znoja i jeda koji je curio s njega kao sa one žute plastične kabanice kad je skineš posle pljuska i ostaviš iznad kade da se cedi.

­ - Spičk'o sam to za sat i po. Maksimum. Kad sam vid'o njih troje kako idu ka nama ko da me je onaj Đoka Majmun iz Radničkog zvekn'o aperkatom. Samo što nisam ljosn'o. Sve sam ukapir'o. Jesu, brate, Cigani, ali i oni imaju dušu. Čovek je samo zijao, žena je nešto vrištala na ciganskom, a devojčica je samo mirno stajala i gledala me pravo u oči. Nigde drugde, dečak, nego mene u oči, jebemti... A ja nisam mog'o da skrenem pogled. Nisam mog'o da maknem. Zablokir'o se. Skroz. Čičica je vitlao nekim papirima, smejao se: isaterao sam gamad, evo sudskog rešenja... Ciga je i dalje samo stajao, žena je vikala, a onda su stigli kerovi, k'o da su se krili iza ćoška da vide šta će da bude pa ako postane gusto da zbrišu, valjda ih matori jarac pozvao, počeli su da viču, da nas guraju sve, traže dokumenta... Odblokirao sam se, počeo da kopam po džepovima i tražim ličnjak, a mala Cigančica me i dalje, nekako, gledala pravo u oči. Nemam pojma kako, dečak, al' gde god sam hteo da pogledam samo sam te njene okice video. Ugurali su ih u kamion k'o u onim filmovima, Nemci, logori i to, znaš. Pominjali privremeni smeštaj, nešto kod Pančevačkog mosta, nije daleko, Ciga se popeo mirno, Ciganka je bogoradala na srpskom i ciganskom, a mala me samo gledala, ništa, bre, u tom pogledu nisam vid'o, mrtvo more, k'o kad se nekad pogledam u ogledalo, i ode, zamače kamion u Visokog Stevana... Onog s štapom i cilindrom nigde. A tu je, znam, negde u toj odvratnoj zgradurini. Iza nekog prozora blene u mene, budalčinu, soma... Pljun'o sam pred ulaz, nek' bar zgazi u to, govno matoro...

Htedoh da ga pitam, a dvaes' evrića matori, pa sam se ujeo za jezik samo što mi krv nije krenula.

Anamaria me je jednom pitala zašto se polivači ulica uvek pojavljuju pred kišu, i odao sam joj tajnu da oni, u stvari, rade za jednu veliku stranu silu...
Da...
Oni rade za Kišu...
U Prevrnutom Svetu, odakle se Kiša penje (što ovde deluje kao da pada!), sve je potpuno obrnuto (što tamo deluje kao potpuno normalno!), taj Svet započinje krajem, u njemu tišina urla, tamo je najbrže ono što stoji u mestu, ali...
Bolje da ne pričamo o tome, rekoh joj...
Namerno sam proredio svoja gatanja u zvezde...
Pokušavam da se odviknem...
Povukla se u senku mog ramena, znala je da je mašta plaha životinjica, i da je sigurnije da me ćutke, stiskom ruke nagovara da dalje pričam...
Opirao sam se, pokušao da joj objasnim da će me uništiti udubljivanje u romane kojima nedostaju poslednje stranice. Požalio sam se da sam pomalo umoran od izvlačenja pitanja na koja odgovori još nisu izvučeni...
Više puta mi se učinilo da sam dokučio Svemir, da sam ga raskrinkao, poradovao sam se kako se sve poklopilo kao ona «žuta mrlja» na starom fotoaparatu, ali, onda bi se pomerila neka dvadeset i osma cifra desno od zareza, ta dupla slika bi mi se u milisekundi razmakla u glavi, i sve bi se ponovo zamutilo...
Ostavljajući sve manje nade da ću ikad uspeti da izoštrim?
Stiskala mi je ruku tvrdoglavo, kao dete gumenu igračkicu koja svira...
U redu, rekoh...
U Prevrnutom Svetu, iza crnog nebeskog ogledala, (što tamo deluje kao ispred njega!), hladnoća prži, tama zaslepljuje svojim bljeskom, sve je okrenuto naopako, pa se tako i Kiša grozi i užasava svega suvog...
Strašno, jezivo...
Onako, otprilike, kao što se na ovom svetu Vatra užasava Kiše...
Ako ne i gore od toga?
Jer, samo je retkim vatrama uspelo da budu onako suve kao što najprosečnije jesenje kišice umeju da budu mokre...
Za Kišu nema ništa gore nego kad joj usred noći neki neprijatni suvi grad zapljusne lice...
Njeni «momci» to znaju...
Gospodarica im samo dojavi kad će doći, podvuče čist beli oblačak pod valjak Meseca, kao prazan list hartije u pisaću mašinu, ostavi kratku diskretnu poruku da stiže tad i tad, i oni žurno poliju ulice...
Zbog toga, znači, čim se naoblači, Kišni Ljudi ćutke i odgovorno prelaze pločnike naročitom srebrnkastom emulzijom, takozvanom «vodom», koja ublažuje oštre rubove ivičnjaka, i rastapa svu onu nesnosnu, šmirglavu i bodljikavu prašinu...
Prosto i logično...
Kao kad bi za nas, recimo, neko malo prosušio vlažna i ledena ramena talasa u čiji zagrljaj utrčavamo sa obale...
I to je znači to, pitala me je začuđeno?
Pa da, mila, rekoh joj...
To je, otprilike, to...

Djordje Balasevic

Мир божији !Христос се роди !Срећaн Божић!

[color=darkblue][b]
Srecna Vam ova godina Nova
najlepse sve
nek' vam doleti sto pre
radost i snovi
poljupci ovi od srca svi
a u tom srcu ste Vi ....


Zelim vam ...puno zdravlja ...osmeh na licu..puno para :) , lepih trenutaka , lepih postova na ovim talasnim duzinama :) ..zelim vam ...da vam se bar one najlepse zeljice ostvare ..Neka vam Bog podari sve ono sto nemate , a zelite i sacuva sve ono sto imate , a volite !
Neka vas sreca prati u ovoj i svakoj narednoj godini :)
[/b][/color]

Dragi Deda- Mraze,   

                                Dugo sam verovala da postoji posta snova. Danas mislim da je posta snova u strajku.Ili da snovi ne salju pisma.  Oni ne pisu, ali oni zele da budu zapisani.                           

                                Odozgo, sa visine svojih oblaka, citacete ove stranice. Obecavam Vam da cu biti pametna .Nije vazno da li ste pravi ili lazni. Ja verujem u ono sto imam - a imam jedan mali san koji je moja stvarnost. Ovlascujem samu sebe da vam govorim "Ti". Znam da Vi razumete sve, ali da Ti mozes da oprostis vise.

                              Moj mali prst, koji je vragolast, saputao je mom uhu da bismo mogli da dobijemo Tvoje novosti povodom praznika. Moj mali prst se nikad ne vara. U koje drugo vreme bi mogao da se pojavis? Ti tradicionalno prolazis kroz dimnjake 24. decembra nocu. Svi putevi su  vec osvetljeni, pa i ovi. Zima je uzela maha .

                               Znam da si  darezljiv i obucen sav u crveno odelo, da se ne urekne posao. E, pa, slusaj me dobro!… Ili, bolje receno, citaj pazljivo!

                                Jednom detetu koje mi je reklo : “ Deda Mraz je vrlo ljubazan, i ja verujem u njega  ”, odgovorila sam: “ Da, on je vrlo ljubazan,  i ja takodje verujem u njega ”.  Dugo sam verovala da je stvarno stvarno,zatim da je stvarno lazno, a zatim da je lazno lazno. Sta mari ova neizvesnost u kojoj se niko ne pronalazi?

                                        Bez obzira da li si pravi ili lazni, Ti ces napraviti dobar posao. Svako  treba da ima svog Deda Mraza. Dakle, ja ne popustam.

                              Tog posebnog dana, zelela bih jednostavno da cujes sve  molitve naseg sveta i da preneses poruke  svim dobrim bogovima neba i zemlje -  da nam  svi ujedinjeni, i barem jednom slozni, prirede najveca cuda, da se sva deca na svetu  smeju bar jedan dan u godini, samo jedan dan...Cak ne ni dva, ni tri...Bilo bi previse  zahtevati takvo nesto. Ne, samo jedan dan! Ali isti dan za sve! Mozda bi, posle toga, sama nestala iz recnika ona strana koja sadrzi rec "neprijatelj" , a ona strana koja sadrzi rec "mir" pretvorila bi se u andjeoska krila koja  bi posetila svu decu sveta...

                                Znam , znam da bi ti to otezalo situaciju  zato sto, bas iznad reci "neprijatelj', nalazimo…"pokriti snegom".Ali ja sanjarim, to je  istina . Dobri bogovi zemlje nisu  jos iscepali tu ruznu stranu, verovatno da te ne bi naljutili. Hajde da se malo pomucimo! Mozes li da se odreknes snega? Mozes li da dodjes bez njega? - Deca bi  te zbog toga volela  zauvek!                             

                                 Eto! Zapisala sam ovaj san koji saljem preko novina posto nemam Tvoju adresu.

Mali Deda- Mraze

Kad budes silazio sa neba 

Zaboravi moju cizmicu, *

Ali ne zaboravi  moju zelju: 

Prenesi ovu poruku dobrim bogovima.

*hvala Gospodinu Tino  Rossi …

Zorica Sentic
        www.zorica.net 

 

Tu noc 23.decembra 2005., pre tacno godinu dana ,Sasa je otisao da legne zajedno sa decom ..Ja sam ostala jos malo za kompjuterom i imala u planu da operem ono malo sudova sto je ostalo , da mi ne ostaje za ujutru !
Stan nam se nalazio odmah iznad jednog restorana , tik uz centar grada ..A ulaz u stan bio nam je direktno u dnevnu sobu ..Tipkala sam sa jednom devojkom iz Pariza kad je neko uhvatio za kvaku !
Prvo sam pomislila "Dal' sam ja to dobro cula i videla ili tripujem" ..ustala sam i zakljucala vrata jos jednom ..Bio me je pomalo strah !
Zatim sam cula korake ,opet je pokusao da udje kod nas u stan , zatim strcao niz stepenice !
Usla sam kod Sase u sobu ..
"Ljubavi ..neko je pokusao da udje u stan kod nas ..!"
Sasa me je gledao zbunjeno i pospano , ali je ipak odlucio da ustane ! Ogrnuo je bade mantil i otvorio vrata ! Nikog nije bilo!
Opet sam mu prepricala sta sam cula..Navukao je farmerke i dzemper .."Idem ja dole kod komsije u restoran da vidim da nije on mozda ..!"
Osetila sam kako mi telo podrhtava ..gledala sam jelku koju smo kitili zajedno sa decom ..cula sam Sasu i komsiju kako idu na sprat iznad nas ,a onda je Sasa uleteo i zgrabio telefon ..
"Gori kuca , budi decu .." - nasla sam se u totalnom shoku , Sasa je pricao sa vatrogascima i na prvo pomenuto "Pozar!", iskljucili su nam i struju !
Upalila sam svecu i probudila decu , obukla im jaknice i cizmice ,zgrabila mobilne telefone i pasose ..Komsije su u pidzamama i frci skupljali svoje stvari , oblacili se ..Kod njih gore je bilo uzasno , dim je vec poceo da huklja kao lud !
U hodniku je smrdelo ..silazeci niz stepenice , ugledah vatrogasce koji su se za nepunih pola minuta stvorili ..
U glavi mi je bio haos ..Sasa nas je stavio u kola kada sam pocela da se tresem ..Nazvao je jedne prijatelje koji drze nas, domaci restoran i ukratko objasnio sta se desava i da li mozemo da prenocimo kod njih ..Zorica je odgovorila samo "Restoran sam vec zatvorila , ali cekamo vas !"
Cak i u tom trenutku protestvovala sam .."Ma zovi bre bivsu zenu da decu odvedemo kod nje ..lako cemo mi posle !"
"Vozim vas kod mame .." - objasnjavao je Sasa deci ,gledala sam kako gori krov , puno ljudi , policija , vatrogasci , novinari ..Prosla je ponoc ..
Deca su pocela da placu ..mladja je vikala "Moje naocare" ..a starija .."Moj meda .."
Meni je kroz glavu proslo sve ..i albumi sa slikama , i kompjuter i sve sto je u njemu ..ma svaka stvarcica !!!
Mama je zvala par puta .. "Hoces da dodjemo ?Javi ako nesto saznate !"
Odvezli smo decu i vratili se ..jos su gasili ..komsije u shoku , stigao je i gradonacelnik koji je rekao da mu se slobodno obratimo ako ne nadjemo nikakav smestaj ..Novinari koji su uzimali izjave ..Tresla sam se kao prut sto od hladnoce , sto od straha ..Sasa je rekao da je bolje da ostanem u kolima da se malo smirim i ugrejem .."A ja idem da vidim sta je sa stanom , ako uspem kompjuter da izvucem!" ..pocela sam da se derem na njega .. "Jesi normalan ? Jebes kompjuter , nemoj da me nerviras ..!" - samo se nasmejao i otisao da vidi sta je sa stanom , dok sam ja ostala da frkcem ..Bio me je strah da mu se nesto ne desi ..ta kuca jos uvek gori ..umrla bih da mu se nesto dogodi !!!
Videla sam kako je poceo da se objasnjava sa vatrogascima , a zatim se ipak provukao i usao u stan ..Setila sam se poklona za decu ..Trebali smo zajedno da proslavimo katolicki Bozic sa decom , one slave i jedan i drugi Bozic i toliko su se radovale sto ove godine slave kod nas ..kupili smo im poklone , sve ono sto su zelele ..skejt bord , lutke i jos koje kakve zezancije ..Nije mi islo u glavu ko je mogao da zapali kucu ? I zasto ?!?
Videla sam Sasu kako dolazi sa torbom .. "Stavio sam ovde jakne i par stvari da nam se nadje ..nije nista strasno , kod nas su samo mokri zidovi i plafon ..u kupatilu su se poodlepljivali tapeti , kaze mi policajac da su jos jednom komsiji u isto vreme zapalili podrum , idem da donesem jos kompjuter .."
"I decije poklone !" - dobacila sam , a on je klimnuo glavom ..
Videla sam ga kako stoji sa gazdom koji nam je izdavao taj stan ..krenuo je da zapali cigaru , ali nije imao upaljac ..
"Ima li ko vatre ?" ..svi su ga pogledali , a onda se zajedno sa njim nasmejali ..
Vatrogasci su ga pustili opet da udje ..uzeo je kompjuter i poklone , stavio u gepek ..drzala sam ga za ruku , gledali smo u dim koji nije prestajao da huklja !
"Pu majku mu koliko gase ..Sta je to baceno ?!? " - pitala sam ..
"Ne znam ..zapaljena je ona prostorija gore gde su bile skije od komsije i jos neke sitnice ..od onog bracnog para je stan skroz unisten , zena je uspela da iznese zeca kojeg je kupila deci za Bozic , da vidis kako se trese jadnicak , a on vidim usao kad i ja po kompjuter .."
"Sta cemo sad ?!?" - stiskala sam ga jace za ruku ..
"Snaci cemo se sreco ..Pa meni je gorelo iznad glave vise puta , nije ovo strasno !" - tesio me je..
Proslo je skoro 01h kada smo krenuli kod Zorice i Mice ..ona nas je docekala u restoranu sa jos dvoje nasih ljudi i njenom decom koja su obletala oko nas sa pitanjima ..Nije mi bilo do razgovora , oci su mi bile uplakane , maskara razmazana ..Sasa je popio pivo i ispricao sta je bilo ..Zorica nam je pokazala gde cemo da spavamo i ukljucila grejanje !
Bilo je ledeno ..mene je tresla groznica ..presvukla sam se na brzaka i sklupcala uz Sasu ..pokusavala sam da zaspim , ali glava mi je bila preopterecena ..ne znam kad sam se konacno uspavala , ali znam da mi je san bio takav da nisam znala ni dal' je san ni dal' je java ..sanjala sam pozar ..i sve nesto izmesano ..osecajuci da ne prestajem da se tresem !!!
A onda ujutru u policiju da damo izjavu , u opstinu da trazimo smestaj , u osiguranje da nam plate prenociste ..pa do stana !
Kako sam ulazila bio me je strah ..imala sam osecaj kao da se taj sto je zapalio krije jos uvek tu i da ce svakog casa opet da bukne vatra ..drzala sam Sasu cvrsto za ruku ..udisala sam vlagu ..sve je bilo mokro i crno !
Usli smo u stan ..nista nije izgorelo , ali su plafoni bili natopljeni vodom , tapeti su se poodlepljivali ..pocela sam da placem ..
"Nas stan ..gde cemo sad ziveti ?!?Secam se jos uvek kada sam prvi put dosla ovde ..kada sam ostala da zivim ..secam se svakog provedenog trenutka u ovom stanu .."
Sasa me je zagrlio , pokusao da me utesi ..a ja bih se smirila ..pogledala onda u kuhinju ili sobu ..videla jadan prizor i opet pocela da placem ..
Gazda nam je rekao da stan vise nije u normi i da se tu ne moze ziveti , sto je bilo i vise nego ocigledno ..A znacilo je ..naci sad drugi stan i seliti se ..Cak i da je stan bio u normi ..ne znam da li bih mogla da zivim tu ..trzala bih se na svaki sum ..a i deca kad bi dolazila mislim da ne bi bila spokojna ..
Bilo mi je i krivo i tesko ..ali sta je tu je ..Gazda je rekao da ce nam isplatiti za kuhinju koju ostavljamo i 2 meseca kirije koje je Sasa dao kad je ulazio u taj stan ..
Uzeli smo decije stvari i krenuli da ih vidimo .. Bile su umorne i preplasene ..govorile su da vise nece u taj stan ..Ali su bile neizmerno srecne kad su ugledale svoje mede sa kojima spavaju !
Dogovorili smo se da u nedelju ujutru odemo kod moje mame za Nemacku da proslavimo Bozic , jer ih i tamo cekaju pokloni ..
U osiguranju , Sasa i ja smo dobili placen hotel par dana ..vec smo se bacili i na trazenje stana ..Hranili smo se u domacem restoranu , gde smo najvise vremena i provodili ..bilo je lakse podneti sa drugima sve sto nas je snaslo !
Bozic je ipak ispao dobro ..proveli smo ceo dan kod moje mame i najvaznije je da su deca bila srecna i zadovoljna !
A nas dvoje smo dane provodili malo u nasem restoranu , malo u hotelu ..poceo je i sneg da veje , stan nikako nismo nalazili ..Da ne bih sedela sama u hotelu , odlazila sam sa Sasom da radim ..isli smo kod gradonacelnika , trazili na sve strane stan ..Sta je sa onim obecanjima da ako se ne snadjemo vlast ce nam pomoci ?!?Potegli smo sve veze koje smo imali ..ali nista nije bilo ..Opstina nam je ponudila da udjemo na neodredjeno vreme u jedan jednosoban stan u kvartu gde su Arapi ..tamo je poznato da i policija ne rado ide ..a kad je period Bozic - Nova godina pale automobile !
"Pa sta sad su mi zapalili kucu , sad treba i auto da mi zapale tamo ? I sta ja da stavim u jednosoban stan?" - Sasa je vec bio na kraju sa zivcima ..
I ne samo to ..taj stan pripada nekim ljudima koji svakog casa treba da se usele ..pa mislim ..Nasli smo jedan stan u okolini tog mesta gde smo ranije ziveli ..nije nam bilo izbora ! Dvosoban stancici , u svakom slucaju lepsi od predhodnog , miran kraj ..pogled na vinograde i planine ..zao mi samo terase ..Imali smo u starom stanu divnu terasu ..mogao je covek da igra fudbal na male golice ..a kad se setim uzivanja ..raspalimo rostilj ..Sasa napravi skusu na rostilju i lososa , ja krompir salatu , belo vino ..
Poceli smo da pakujemo stvari , dosla je moja mama sa jos jednim prijateljem da nam pomogne ..a onda selidba ..
U novom stanu sam se strecala na svakim sum ..ali je i to vremenom nestalo ..skucili smo se !
Nocu  kad legnem cesto mi se vrati film na tu noc kad je gorelo ..ali ko zna zasto je tako moralo biti ..
Danas smo prosli pored starog stana i ..videh da jelka stoji pored prozora ..Neko vec zivi tamo ..I nadam se da nece doziveti isto ono sto smo mi pre godinu dana ..

[color=darkblue][b]"Znas,postoji negde u Grckoj mesto gde zivi mermerni kip malog deteta
i rekli su mi da niko ne moze
da ga gleda duze od 15 sec,
a da mu ne pokloni osmeh, barem jedan osmeh.
Otisao sam misleci da osmeh mogu samo poklonit'
da mi ga ne mogu 'uzeti’
stao sam pred kip misleci
na najtuznije faze mog zivota
bio sam setan, neraspolozen.
To dete, taj kip,
ima najlepse oci na svetu, cedno lice i prosto me mamilo da mu se predam.

Nasmejao sam se ljubavi moja
i nasmejao sam se i smejem se kad god ga se setim.
i cesto sam mu se vracao, kad god sam hteo da mi osmeh bude 'uzet', a ne poklonjen,
a sada:
po prvi put osmeh mi kontinuirano biva oduziman, a ja se smejem sve vise
moja ljubavi."



Dobro vam jutro ! I dan pun osmeha vam zelim ![/b][/color]

[color=darkblue][b]MALI RECHNIK NOSTALGIJE

Postoje reci koje imaju dejstvo suvog aperkata. Kresnu te u pleksus, onako nenadano kao grogirani bokser kada ude u klinc, ostave te bez daha za trenutak i posle dugo razmisljas kako to da i posle toliko godina reagujes na njih kao Pavlovljev dzukac. U svakoj od njih nalazi se bar po delic zivota, vesto kamufliran jednostavnoscu pojma koji, naizgled sasvim nevazan i prost, ume da u delicu sekunde izazove reakcije koje nimalo ne prilice osvezcenom emigrantu, onom sto sa obe noge stoji na zemlji i gleda u buducnost. Umeju one, onako kurvinski, da se pojave u nekom razgovoru ili prosto u mislima, da zazvece kao praporci, pa ti ne preostaje nista drugo nego da se napijes ili da dugo buljis u prazno, a da bas i nisi siguran zbog cega.
Opasne su one i zato ih treba cuvati na jednom mestu, najbolje pod kljucem, i upotrebljavati ih pazljivo, u malim dozama i samo onda kada si siguran da ti ne mogu nauditi. Inace... Mozes da ispadnes budala, pa da ti se smeju oni koji su sa nostalgijom davno rascistili, ne znajuci da su siromasniji za citavu riznicu uspomena.



Napomena: reci koje slede nisu poredane po azbucnom redu zbog aljkavosti autora i zato sto su nadolazile u gomili i neredu boreci se za mesto u ovom recniku.

ADA - Recno ostrvo, kakvih ima na hiljade, ali kada se kaze Ada, onda se zna na sta se misli. U njenim vodama plivaju najbolje ribe na svetu.
SKEMBICI U SAFTU - Specijalitet koji samo Srbi mogu da jedu. Nije vazno od cega se pravi. Najbolji je kada prode kroz suber u nekoj zadimljenoj kafani. Vrlo vazan detalj u konzumiranju skembica je beli hleb, koji se obavezno umace u saft.
BASKET - Igra se na betonu, najbolje u "starkama", obicno u predvecerje, kada okolo sve zamirise, ne znam na sta, ali se secam da je bilo nesto lepo. Ekipe se sastoje od ortaka iz kraja, koji mogu da se psuju do mile volje i da posle, onako znojavi, zajedno odu na pivo.

PARTIZAN - Ne kaze se dzabe: "Za sve se navija , Partizan se voli".
GRMEC - Kafana u kojoj sede taksisti, novinari i ostali fini i kulturan svet. Ugaoni kamen nekadasnjeg "magicnog trougla". Mesto gde ljudi udju ne poznajuci nikoga, a izadu sa cetiri kuma.
KOSAVA - Sluzi za prirodno provetravanje Beograda. Dolazi na tri, sedam ili na 21 dan. Prodire do kostiju i duva kroz glavu sprecavajuci talozenje glupih misli o smislu zivota. Prica se da bas zbog nje sve Beogradanke imaju onako bistre oci.
SLJIVA - Drvo zivota za Srbe. Pokriva Sumadiju u velikim kolicinama. Najbolja je u tecnom stanju.
DZIVDZAN - Malo perjano klupko koje slece na terasu i jede iz ruke. Uvek je prisutan i neprimetan. Ne mogu da zamislim svoj grad bez njega.
SLAVA - Drustveno-porodicni dogadaj koji ima religijski povod. Sluzi za jedenje i pijenje, a neretko i za "sizenje" i ludenje. Na njemu se obicno prica o politici i ogovaraju oni koji nisu dosli. Uvek se nade neki teca koji "udavi" sve prisutne.
GOLUBARI - Posebna kasta ljudi koja obitava na Cuburi i Zvezdari. Provode zivot piljeci u nebo. Nikada mi nije bilo jasno kako bez greske prepoznaju svoju pticu kada se pretvori u tacku. Miroljubivi su i s vremenom pocnu da gugucu kad pricaju.
BUREK - Tvorevina od testa u kome se mogu naci sir, meso, spanac, a dobar je i prazan. Jede se prstima i u kombinaciji sa hladnim jogurtom, a najbolji je kada se po povratku iz kafane u pet ujutru smaze jedno pola tepsije. Srecom, ne pravi se u "low fat" varijanti.
KUM - Neko ko zna sve o vama. Seca se kada ste "dobili korpu" od Ljilje iz cetvrtog dva, bio je prisutan kada ste prvi put zapalili cigaretu i upoznao vas je sa buducom zenom. Ako je pravi, sluzi kao oslonac. Dobar je i ako ima kompletan alat i zna da popravlja sve po kuci.
KALDRMA - Kada sam bio mali, moja ulica bila je poplocana savrseno naredanim kamenjem koje se nakon kise presijavalo kao duga i po kojem sam voleo da trcim bos. Posle su stavili onu crnu masu koja se zove asfalt i koja se topila na suncu i lepila za obucu. Danas kaldrme ima jos samo na Kosancicevom vencu, ali je meni sada malo tesko da hodam bos.
SPLAVOVI - Nalaze se na Savi i Dunavu, rade nocu i odlicno su mesto za pokazivanje novog para silikona ili usavrsenog modela "duge devetke". Standardni program je zabava sa pevanjem i pucanjem.
KOMSIJA - Blizi je od najblizeg roda. Sluzi za gledanje utakmica, igranje preferansa i popodnevnu rakijicu uz mezetluk. Moze da se iskoristi i da pricuva dete, pogura auto i pomogne kada se unosi regal. Nezamenljiv izvor obavestajnih podataka o ostalim komsijama, pogotovo ako se radi o komsinici.
"POLITIKA" - Jedini list na svetu koji se kupuje tako sto se ode na kiosk i kaze: "Komsija, daj jedne novine."
KAJMAK - To je nesto mnogo lepo.
FICA - Secam se kada je ponosni otac uplovio njime u nase dvoriste. Siguran sam da se danas tako ne bih obradovao nicemu sto se kotrlja na cetiri tocka. Mazili smo ga, pazili i zvali ga Đole. Isli smo njime na more. Nema veze sto je "kuvao" na svakoj vecoj uzbrdici, bio je nas ponos. Video sam da fice i danas zive. Neunistiv je.
KALIS - Kalemegdanski park: idealno mesto za bebe i starce. Mnogi Beogradani napravili su tu prve i poslednje korake. Velika sahovska pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi - i profesionalnim kibicerima. Grobnu tisinu samo ponekad narusi ocajni vapaj nekog od njih: "Jao, vidi slepca, prevideo topa!"
STRAFTA - Ona u Knez Mihailovoj; ususkana i topla, dusu dala za gluvarenje. Na njoj niko ne zuri. Sluzi za samopokazivanje i gledanje. Najlepsa je u maju, kad se razbije akvarijum i njome proseta nova generacija lepotica.
SMEK - Nesto sto se ne uci nego se dobija rodenjem. Covek koji ima ovu osobinu zove se smeker. Ne znam bas tacno koje su karakteristike, ali takvog tipa mogu da prepoznam na kilometar. Dobro uspevaju u Srbiji. Ovde ih bas nesto i nisam sretao.
'LADOVINA - Viseznacna rec: moze da oznacava hlad koji pruza ona lipa u basti "Vltave" i ispod koje se najlepse pije pivo, a moze da bude i skraceni izraz koji vam pomaze da nekom opisete kako je na poslu.
KESTEN - Vrlo vazan plod u zivotu srpskog naroda. Kada u oktobru ulice zamirisu na peceni kesten, to je najbolji znak da dolazi zima. Od njega se pravi i cuveni kesten pire u poslasticarnici u Sremskoj. Ispod kestenovog drveta se mnogo lepo ljubi.
TURSIJA - Sastavni i neizbezni deo zimskih radosti. Od nje se uvece u domacinskim kucama pravi ikebana koja se zaliva vrucom rakijom.
ORTAK - Nesto izmedu druga i burazera, samo malo jace. Ortak je tu kad treba da se "posiba" zbog tebe, kad od dobre "ribe" treba se odvoji ruzna drugarica kako bi ti imao prolaz, kad ti treba alibi [kod zene; kad izgubis na kocki, pa nemas ni za taksi, onda zoves njega u tri ujutru... Ma, ortak je prosto ortak.
AVLIJANER - Posebna vrsta srpskog psa; vispren i nezavisan, sposoban je da prezivi u svim uslovima. Od ovdasnjih kerova razlikuje se po tome sto je pametan. Ljude koristi onoliko koliko su mu potrebni. Najpoznatija podvrsta je "dorcolski gonic".
FRKA - Problem koji se resava recenicom: "Nema frke."
TARABA - Sluzi za preskakanje kako bi se iz komsijskih basta krale zelene kajsije i rane tresnje.
NOSTALGIJA - Ne znam sta to znaci.[/b][/color]